jutro ispred mene bio sam tvoj
osmijeh u samoæi
može li to

kao da se ljudi pravdaju
nakon svega zamorom
protekle noæi

moj je dio sreæe negdje u snu
pogled u buduænost
gle opet sam tu

spominju se stari zapisi
da je ljubav neiskvaren èin i zato mi fali

a onda sam prešutio ono muèno iz vlastitog svog
otišlo u nepovrat neæu više èuti za to
(ima li smisla štos kretat o njoj)